U Prištini odrzan Samit predsednika komisija za spoljne poslove, zemalja jugoistoène Evrope

Otvarajuæi Samit predsednika komisija za spoljne poslove jugoistoène Evrope, na temu žRegionalna saradnja i evropske integracije, koji je danas održan u Prištini, predsednik Komisije za spoljne poslove Skupštine Republike Kosova Sabri Hamiti, nakon što je istakao razlog održavanja ovog znaèajnog sastanka podsetio je na momente državnosti Kosova i njegove meðunarodne afirmacije, istakao je da je Republika Kosovo postala faktor stabilnosti u regionu. Hamiti je potvrdio parlamentarcima zemalja jugoistoène Evrope da je nezavisno Kosovo stvorilo nacionalni i politièki konsenzus za evroatlanske integracije i saradnju sa svim zemljama regiona.

Ovaj sastanak je potvrda dobrih odnosa izmeðu naših naroda i zemalja i doprinos meðuparlamentarne i meðudržavne regionalne saradnje, rekao je predsednik Skupštine Republike Kosova dr Jakup Krasniæi, pozdravljajuæi Samit. Naše zemlje i narodi koje zastupamo, u ovim vremenima progresivh transformacija i procesa integracije, imaju potrebu za prijateljskim komunikacijama, tesnom saradnjom i razmenom iskustava.

Nakon proglašavanje mišljenja MSP o legitimnosti nezavisnosti Kosova i Rezolucije GS OUN o Kosovu, oèekujemo nova meðunarodna priznanja naše države, omoguæujuæi na taj naèin njeno uèlanjivanje u OUN, druge meðunarodne organizme i ubrzavanje procesa evroatlantskih integracija, izrazio je svoje ubeðenje Krasniæi.

U nastavku rada Samita, predstavnici Komisija za spoljne poslove zemalja jugoistoène Evrope izrazili su svoj stav u vezi regionalne saradnje i evropske integracije.

Postojala je puna saglasnost uèesnika Samita o neophodnosti regionalne saradnje u mnogim oblastima života, kao energetici, komunikaciji, putnoj infrastrukturi, ekonomiji, obrazovanju, nauci, kulturi i dr. U pravcu evropskih integracija saradnja i dijalog su nazvani kao neotuðivi napori dobrosusedstva.

Podseæajuæi na èinjenicu da je veæina zemalja regiona izašla iz komunistièkog nasleða i konflikta i naglašavajuæi èinjenicu da su ove zemlje izgubile jednu deceniju svoje tranzicije, predsednik Komisije za spoljne poslove Skupštine Albanije Fatos Beja je istakao da nije samo interes zemalja regiona, veæ i EU za nepostojanje spoljnih granica sa EU, kako unutrašnje tržište regiona ne bi bilo spoljno tržište za ovu uniju, da za kretanje naših graðana ne postoje administrativne barijere. On je u nastavku ocenio da dva poslednja meðunarodna dokumenta o Kosovu: mišljenje MSP i Rezolucija generalne Skupštine OUN-a, koje potvrðuju legitimnost nezavisnosti Kosova, stvaraju garanciju za stabilnost i mir našeg regiona i zaslužuju podršku ovog samita.

Predsednik Komisije za spoljne poslove i odbranu Nacionalne skupštine Bugarske Dobroslav Dimitrov, u svom govoru je pomenuo težak put od 300 km koji je putovao od Sofije do Prištine prelazeæi kroz dve državne granice. On se založio za èešÃ¦e sastanke, kao ovaj samit, u cilju rešavanja postojeæih problema. On je izrazio ubeðenje da je nezavisno Kosovo doprinelo bezbednosti regiona. U tom pravcu Dimitrov je govorio o velikom poslu bugarske u evropske integracije i brzo priznavanje Kosova. On je meðutim izrazio svoje ubeðenje da zemlje jugoistoène Evrope samo sa dobrom saradnjom i zajednièkim projektima mogu da konkurišu u globalnom aspektu.

Krešimir Èosiæ, èlan Komisije za spoljne poslove Hrvatskog parlamenta, istakao je iskustva Hrvatske za proces evropskih integracija. On je potvrdio da je njegova zemlja usredsreðena na industriju brodogradnje kao i reforme u pravosuðu i administraciji, istièiæi naroèito usvajanje zakona i njihovo usklaðivanja sa zakonodavstvom EU, kao i Ustavnih promena, u cilju uèlanjivanja u ovu zajednicu, što se oèekuje da se dogodi.

Predsednica Komisije za spoljne poslove Makedonskog parlamenta Teuta Arifi, zemlje koje su formirane od raspada Jugoslavije, je nazvala fragilne države i u aspektu bezbednosti i standarda ljudskih i nacionalnih prava i dr. Ona je izrazila zadovoljstvo da je njena zemlja, kao i veæina zemalja regiona, stvorila mentalitet za evropski Balkan a ne balkanizovanu Evropu, kao što se ranije dogaðalo. U tom pravcu, ona je pomenula Ohridski sporazum, koji je zaustavio konflikt 2001. godine u Makedoniji, i koji otvara perspektivu demokratskog razvoja i etnièke harmonije u ovoj zemlji, u kojoj i dalje postoji spor o imenu.

Miodrag Vukoviæ, predsednik Komisije za meðunarodne odnose i evropske integracije parlamenta Crne Gore, nadovezujuæi se na konflikte u bivšoj Jugoslaviji i nemoguænost da se konflikti reše mirovnim putem, potvrdio je da je njegova mala zemlja izabrala put politièke održivosti, proglašavajuæi nezavisnost i saraðujuæi tesno za evropske i evroatlantske integracije. On je pomenuo uèešÃ¦e svoje zemlje na nekoliko regionalnih inicijativa, dok je izdvojio dobru saradnju sa svim zemljama regiona. Vukoviæ je ocenio naroèito investicije Turske za velike projekte u Crnoj Gori, kao i otvaranje mnogih novih graniènih prelaza sa Albanijom, što omoguæuje kretanje graðana. On je potvrdio da æe sa Kosovom razmeniti ambasadore.

Mehmet Ceylan “ zamenik predsednika Komisije za spoljne poslove Velike nacionalne Skupštine Turske, istakao je probleme koji su naneti miru u Evropi,koji su doveli do raspada Sovjetskog Saveza i Federalne Jugoslavije, ali je naglasio da je sa nezavisnošÃ¦u Crne Gore i Kosova formirana politièka karta Balkana. Balkan ne treba da bude periferija Evrope, veæ njen deo , rekao je Ceylan, a potom govorio i o prioritetima Turske na njenim putevima razvoja i meðunarodne afirmacije. On je ,meðutim, istakao višestruke veze (istorijske, kulturne i verske) turske sa zemljama regiona, naroèito sa Kosovom, stoga i interes svoje zemlje za podršku Kosova u mnogim planovima. On je apelovao da se Srbija vrati realnosti i da u buduæe bude konstruktivna.

Prvi zamenik predsednika Komisije za spoljne poslove Skupštine Republike Kosova Džavit Haljiti, u svom govoru je istakao da nezavisna država Kosovo i dalje nastavlja da bude talac istorije i meðunarodne konjukture posle Prvog svetskog rata, što nepravedno determiniše i ozakonjuje kolonizaciju i okupaciju Kosova od strane Srbije. On je dalje izrazio ubeðenje da se regionalna saradnja ne uslovljava toliko voljom i politièkim i državnim preduslovima susednih zemalja, od njihovog prinudnog geografskog i istorijskog prijateljstva. Konstatujuæi da je Kosovo deo Balkana, da je na distanci prostora bliže Briselu nego nekoj drugoj prestonici druge zemlje, da je deo Balkana, ipak oseæa se psihološki i realno veoma daleko od EU, nego svaka država zapadnog Balkana to se ne prièinjava od istorijskog toka formiranja i nakon formiranja države Kosova nego od stava dvoumljenja EU prema Balkanu, koji se odražava na stav Turske i Hrvatske, kako je rekao Haliti, koje su trebale veæ godinama da budu èlanice EU.

U nastavku i ostali uèesnici na sastanku (Nedžat Daci, Arta Dade, Ibrahim Gaši, Enis Kervan, Slobodan Petroviæ i Genci Nimanbegu) uèestvovali su u raspravu, pružajuæi cenjeni doprinos o temi razmatranja i u potpunosti se slažuæi sa znaèajem sastanka. Oni su izrazili puno svoje ubeðenje o institucionalizaciji Samita predsednika Komisija za spoljne poslove jugoistoène Evrope, koji treba da se održava u zemljama uèesnicama i izrazili su želju za buduæe obuhvatanje i drugih zemalja.

Na kraju sastanka jednoglasno je usvojena deklaracija Samita predsednika Komisija za spoljne poslove zemlja jugoistoène evrope, na kojem je izražena snažna podrška politikama evroatlanskih integracija i saradnje za postizanje demokratskih standarda i evropskih vrednosti, èiju su verziju na engleskom potpisali uèesnici ovog samita.