Poštovani ambasadore Rhode (Ambasador Nemačke na Kosovu),
Poštovani g. Poirel (Direktor Odeljenja za ljudska prava i vladavinu zakona Saveta Evrope)
Poštovani g. Power (Šef Kancelarije Saveta Evrope u Prištini)
Poštovani predstavnici Ustavnog suda Kosova i svi prisutni na ovom događaju ,
Dozvolite da na početku kažem da sam ja održala mnoge govore i prezentacije od kad sam izabrana za predsednicu Skupštine, a takođe i nakon preuzimanja funkcije vršioca dužnosti predsednika, i možete pretpostaviti da o nekim temama radije govorim u odnosu na druge. Ova konferencija me raduje jer me vraća u vreme kad sam radila za Savet Evrope, tokom obuke sudija o Evropskoj Konvenciji, a sa druge strane predavala na ovu temu na Pravnom fakultetu. Tako da je posebno zadovoljstvo da Vam se obratim na 70-tu godišnjicu potpisivanja Evropske Konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama u Rimu 1950. godine. Od tada EKLJP postigla je da svi mi imamo mogućnosti da živimo slobodno i dostojanstveno, postajući na taj način osnova za zaštitu ljudskih prava u Evropi.
Dok pojedinci misle da je EKLJP bila uspešna, drugi misle obratno. Činjenica je da je izuzetno da je u nekoliko stotina reći ova Konvencija uspela da stvori model za slobodno i demokratsko društvo, gde pravo na život, slobodu i slobodu reči su garantovani, kao univerzalna prava. S toga se ova Konvencija s punim pravom smatra najuspešnijim sistemom za sprovođenje ljudskih prava u istoriji sveta.
Konvencija i precedentno pravo uspeli su da stvore institucionalizovan i sistematski pristup za zaštitu ljudskih prava, neophodnost za zaštitu i zalaganje za ova prava, danas više nego ikad ranije je veoma važno i prioritetno. S toga, danas dok ocenjujemo njene praktične efekte na ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava, mi takođe naglašavamo naše angažovanje za promovisanje i dalju primenu standarda ljudskih prava, kao što je utvrđeno i u precedentnom pravu, na kojemu se zasniva.
Imajući u vidu naše uslove života koji se stalno menjaju, stvarno je izuzetno da Konvencija nije zastala u vremenu. Putem precedentnog prava Evropskog suda za ljudska prava, ona je uspela da se prilagodi okolnostima. To je doprinelo u cilju proširenja oblasti garantovanih prava iz Konvencije, uzimajući u obzir društvene, tehnološke i razvoje životne sredine, koji nisu mogli da se predvide u vremenu kada je ona usvojena. Ipak, tendencije u porastu da se dovede u pitanje sama osnova Evropskog okvira za ljudska prava, događaji i forumi kao ovaj današnji, koji nam pružaju mogućnosti da razmišljamo o uspesima i onome što treba da bude prioritet na put ka napred, postaju sve više važniji.
Ovo su teška vremena. Svedoci smo porastu otvorene i direktne netolerantnosti, nasilja, intenzivnih pojava rasizma, zločina mržnje, terorizma i radikalizma, proširenih modela govora mržnje, naročito prema ljudima koji drugačije izgledaju, veruju i oblače. Jasno se primećuje da je u 2019. godini, kao i prethodnim godinama, bilo velikih izazova po standarde i načela ljudskih prava na celom Kontinentu.
Uz sve ove izazove koji su pred nama, na 70-tu godišnjicu EKLJP vredi da zastanemo na jedan trenutak, kako bi ocenili koliko je važna ova konvencija, i koliko će i dalje biti važna, kako bi nas zaštitila od najnižih instinkta. Suočavajući se zajedničkim izazovima, ja se nadam da ćemo i dalje biti vođeni vrednostima i premisama, na osnovu kojih je izrađena ova Konvencija, odnosno zaštita ljudskih prava i vladavina zakona, kao i promovisanje demokratije.
Dozvolite da završim svoj govor, naglašavajući značaj ove Konvencije za Kosovo. Kao što je poznato, mi smo istu direktno primenili u naš zakonodavni sistem, putem člana 22 Ustava. Zatim, iako nismo članovi Saveta Evrope, našim Ustavom, član 53, mi smo ojačali posvećenost svake institucije da garantuju da će se osnovna ljudska prava i slobode na Kosovu tumačiti u skladu sa odlukama i presudama Evropskog suda za ljudska prava. Ali, dame i gospodo, sama činjenica da Kosovu nije dozvoljeno članstvo u Savet Evrope i zato koristi mehanizam EKLJP, verujem da predstavlja kršenje ljudskih prava. Naši građani ne mogu da upute svoje predmete u Strazbur, ako kršenja čine institucije njihove zemlje. U ovom slučaju, njima se osporava jedan od osnovnih instrumenata za zaštitu ljudskih prava, a to je pristup pravdi i zakonskoj zaštiti prava. Stoga, dok danas diskutujemo o značaju ove konvencije za Evropljane na celom Kontinentu, molim vas da imate u vidu da smo i mi Evropljani i pristup pravdi, pristup EKLJP nikada ne treba da se politizuje. Stoga, došlo je vreme da Savet Evrope otvori vrata Kosovu, jer samo na taj način možemo reći da se poštuju vrednosti EKLJP. Samo tada mi možemo reći sa punim ubeđenjem da radimo da bi živeli u sigurnoj, pravednoj i mirovnoj Evropi, budući da smo mi obezbedili najviše poštovanje ljudskih prava za sve naše građane.
